Adagio in G Minor

Posmrtni marš klovnova - Miroslav Mika Antić. ( meni najdrazi odlomci )
( Video by saks61 )
„Kad umrem, samo će mi biti žao ptica, jer sve vreme sam sanjao letove, pa ono drugo za mene nije imalo naročitog smisla i značenja. A vi se nasmejte kad spuste u raku velikog klovna i njegove nerazumljive svetove umorne od životnog šegačenja. I neka sve prođe bez molitvi i rodoljublja“,
"Jer pošteno je, na kraju krajeva,
razumeti komedijaše koji su se zbog vas izmotavali,
iako su mogli da siđu u publiku
i da za svoje pare psuju i obožavaju."
"Vi možda shvatate: bio sam tu
da vam prstom na usni napišem osmeh
i na trepavicama suzu u isti mah.
Bio sam razapeta čelična žica
između bivših koji sve lepo veruju
i budućih koji u svemu traže trik."
Nije mi žao što sam ispao naivan kao dimnjak- sanjalica
koji za života čeka da ga proglase za vulkan,
iako nisam bljuvao ni pepeo ni žar put oblaka i ptica.
Ja sam večito cvetao plavo i to bez razloga plavo
kao jorgovan u blatu ispred kasapnica.
I sad znam da je mudrije učiniti korak van sebe
nego proći milione kilometara u svojim grudima.
Inače, bio sam pomalo vanbračno zaljubljen
u vetrenjače i stanične restoracije i pošteno sam,
čini mi se, platio, kiriju što sam živeo međ ljudima
Morate već jednom shvatiti: ja samo na sebe podsećam
ovako pijan od snova i proklet od poverenja.
Posle mene slobodno dišite i vi sa rukama od crepa,
i vi sa rukama od kolača.
I prelamajte se u bezbroj nijansi od crne od bele,
- nikad me nećete stići jer bio sam drukčija prizma.
.